Knjige >>

Prostori


Aha


Merilin bez kostiju


Smrt vozi audi


Dnevnik jednog neverstva


Priča o Jonu


Trešnjino drvo i stara osećanja


Mod i Aud


Holandska devica


 Autori >>

Birgul Oguz (1981) piše književna dela i činjeničnu prozu. Za svoj roman u pričama Aha nagrađena je 2014. godine prestižnom Evropskom nagradom za književnost. Živi i radi u Istanbulu.


Kristijan Bang Fos je rođen u Danskoj 1977. Isprva je studirao matematiku i fiziku, ali je diplomirao na Danskoj akademiji za pisce 2003. godine.

Prvi roman Vetar ribe (Fiskens vindue) objavio je 2004, i zadivio kritičare stilom i preciznim opisom naizgled uobičajenih svakodnevnih postupaka i stremljenja. Usledio je roman Oluje u 99 (Stormen i 99) 2008. godine, koji karakteriše crni humor.

Smrt vozi audi (Døden kører Audi) satirična je „on the road“ priča o potrazi za smislom života u modernom društvu. Za ovaj roman je Kristijan Bang Fos dobio Evropsku nagradu za književnost 2013. godine.


Marente de Mor je rođena 1972. godine u Hagu. Studirala je slovenske jezike i književnosti na Univerzitetu u Amsterdamu, diplomiravši 1999. Živela je u Rusiji od 1991. do 2001. godine, a tamošnje iskustvo pretočila je u u knjigu Peterburške priče (Petersburgse vertellingen). Od 2009. godine piše kolumnu za list Vrij Nederland.

Prvi roman, Prestupnik (De overtreder) napisala je 2007. godine, dok je drugi, Holandska devica (De Nederlandse maagd), objavljen 2010, dobio nagradu AKO Literatuurprijs 2011. i nagradu Evropske unije za književnost 2014.Marente de Mor je rođena 1972. godine u Hagu. Studirala je slovenske jezike i književnosti na Univerzitetu u Amsterdamu, diplomiravši 1999. Živela je u Rusiji od 1991. do 2001. godine, a tamošnje iskustvo pretočila je u u knjigu Peterburške priče (Petersburgse vertellingen). Od 2009. godine piše kolumnu za list Vrij Nederland.


Emilios Solomu je rođen 1971. godine u Nikoziji, a odrastao je u malom selu Potami. Studirao je istoriju i arheologiju na Univerzitetu u Atini. Na Kipru je studirao novinarstvo, i nekoliko godina je radio kao novinar za jedne dnevne novine. Solomu je danas nastavnik grčkog jezika i istorije u srednjoj školi.

Za roman Sekira u tvojim rukama (2007) dobio je Kiparsku nagradu za književnost. Roman Dnevnik jednog neverstva nagrađen je Evropskom nagradom za književnost 2013. Pored romana, piše kratke priče koje objavljuje u književnim časopisima. Dela su mu prevedena na nemački, bugarski, engleski, mađarski, poljski, slovenački, turski i albanski.


Ofejgur Sigurdson je rođen 1975. godine u Rejkjaviku. Diplomirao je filozofiju na Univerzitetu Islanda. Objavio je šest knjiga poezije i četiri romana. Za istorijski roman Priča o Jonu (Skáldsaga um Jón) dobio je Nagradu Evropske unije za književnost 2011. godine, dok je za knjigu Divljina (Öræfi) nagrađen Islandskom nagradom za književnost 2014. Ofejgur je na čelu pesničkog pokreta dinamičnih, mladih, kreativnih ljudi koji su zaslužni za preobražaj islandske poezije.


Gunstejn Bake je rođen 1968. godine u Setesdalu u južnoj Norveškoj. Studirao je francuski jezik i književnost. Prvi roman, Kontoret, napisao je 2000. godine. Od tada je objavio više romana. Iako su svi njegovi romani bili dobro prihvaćeni, najveći uspeh i priznanja donosi mu roman Mod i Aud (2011) zahvaljujući kome je prepoznat kao jedan od najoriginalnijih i najzanimljivijih glasova među norveškim autorima. Za ovaj roman nagrađen je prestižnom Evropskom nagradom za književnost, kao i norveškom nagradom Melsom. Piše specifičnim, modernim stilom, preplićući poetski ton i pronicljivu analizu sadašnjice. Osim pisanja, bavi se prevođenjem poezije i proze.


Izabel Veri je belgijska glumica, pozorišna rediteljka i autorka. Godine 2008. nagrađena je prestižnom belgijskom nagradom Prix de la Critique de Théâtre Belge za dramski komad La tranche de Jean-Daniel Magnin, koji je sama izvela.

Pored pozorišnih komada, piše i romane i priče. Za roman Merilin bez kostiju nagrađena je Evropskom nagradom za književnost 2013. godine.


Odni Ejr Ajvarsdotir je rođena 1972. godine na Islandu. Diplomirala je na Sorboni u Francuskoj. Drugi islandski pisci i kritičari je s pravom nazivaju „originalnim glasom islandske književnosti“, ali njen jedinstveni stil i istraživanje različitih žanrova prevazilaze geografska ograničenja i smeštaju je među najoriginalnije i najtalentovanije pisce u Evropi. Napisala je četiri romana, a za treći, Prostori (Jarðnæði, 2011) dobila je nagradu Evropske unije za književnost. U ovoj knjizi, napisanoj u formi dnevnika sa autobiografskim elementima, istražuje odnos čoveka i okruženja, ravnotežu između potreba porodice i sopstvenih potreba, kroz svojevrsno književno hodočašće po Islandu i Evropi. Pisala je i tekstove pesama za islandsku pevačicu Bjork. Pored pisanja, bavi se i izdavaštvom (vodi izdavačku kuću sa svojim bratom) i objavljuje članke o umetnosti u islandskim časopisima.


Marica Bodrožić (1973) nemačka je autorka hrvatskog porekla. Rođena je u Svibu u nekadašnjoj Jugoslaviji, a u Nemačku se preselila još kao dete. Živi i radi u Berlinu. Piše eseje, romane, pesme i priče, bavi se i prevođenjem i predaje kreativno pisanje. Dobitnik je više književnih nagrada poput Nagrade Hermana Lenca (2011), Nagrade Lihtenštajna za poeziju (2011) i Evropske nagrade za književnost (2015), za roman Trešnjino drvo i stara osećanja.

 Katalog projekta >>

Preuzmite katalog
projekta u PDF
formatu


 
 


copyright©HELIKS