Knjige >>

Mora da sam
jednom hodala
po mekoj travi


Srce na kapiji


Mađioničar


Prosečna vrednost sreće


Poslednji čuvar
ostrva Elis


Bata je sit


Budućnost počinje
u ponedeljak


Žega


Novac od Hitlera


 Autori >>

Karolina Šuti (1976) rođena je u Inzbruku, gde još uvek živi. Studirala je nemački i engleski jezik, a istovremeno je sticala i muzičko obrazovanje. Radila je kao predavač na Univerzitetu u Firenci. Napisala je nekoliko romana, a pored toga piše i objavljuje kritike i eseje o književnosti, drži seminare o književnosti i predavanja o poeziji. Dobitnik je više nagrada za svoj rad – njen roman Mora da sam jednom hodala po mekoj travi ovenčan je Nagradom Evropske unije za književnost 2015. godine.


Donal Rajan (1976) rođen je u okolini grada Nina, u Tipereriju u Irskoj. Njegov roman Srce na kapiji ušao je u širi izbor za Bukerovu nagradu 2013, a iste godine ovenčan je nagradom lista Gardijan za prvu objavljenu knjigu. Prva dva Rajanova romana, Srce na kapiji i Ono u decembru, odbijeni su ukupno 47 puta da bi konačno ugledali svetlost dana. Rajan je objavio još dva romana – Sve što ćemo saznati (2016) i Iz plitkog, mirnog mora (2018) – i jednu knjigu priča, Kosi sunčevi zraci (2015).


Magdalena Paris (1971) novinarka, književnica, prevoditeljka, osnivač poljsko-nemačkog književnog časopisa Squaws, rođena je u Gdanjsku, a živela je i u Ščećinu. Od 1984. živi u zapadnom Berlinu, gde je emigrirala s majkom. Studirala je polonistiku i pedagogiju na Humboltovom univerzitetu. Debitovala je 2006. u poljskom časopisu Pograničje, a 2011. objavila svoj prvi roman Tunel. Godine 2014. objavila je roman Mađioničar, prvi tom trilogije posvećen nemačkoj i poljsko-nemačkoj tematici.


David Mašado (1978) rođen je u Lisabonu, gde i danas živi. Autor je jedne zbirke kratkih priča i nekoliko romana: O Fabuloso Teatro do Gigante, Deixem Falar as Pedras i Índice Médio de Felicidade. Mašado je i poznati pisac knjiga za decu, te je dobitnik više priznanja kao autor dečje književnosti. Objavljuje i kratke priče u portugalskim i stranim novinama i časopisima. Za roman Prosečna vrednost sreće (Índice Médio de Felicidade) dobio je Nagradu Evropske unije za književnost 2015. godine. Po ovoj knjizi snimljen je i istoimeni film.


Gael Žos (1960) u književnost je ušla pišući poeziju, a svoj prvi roman, Tihi sati, objavila je 2011. godine. Naredne, 2012, izašlo je drugo njeno romaneskno ostvarenje, Naši neusaglašeni životi, da bi već 2013. svetlost dana ugledao i treći roman Gael Žos, Svadba na snegu. Dela Gael Žos proučavaju se u mnogim gimnazijama i koledžima, a i sama autorka redovno dobija pozive obrazovnih ustanova da pred učenicima i studentima govori o svojim knjigama. Radi u Parizu, a živi nedaleko od glavnog grada Francuske. Pored ostalog, drži radionice kreativnog pisanja za mlade i odrasle, i vodi sesije na kojima se sluša muzika i diskutuje o njoj. Poslednji čuvar ostrva Elis njen je četvrti roman, koji je svojoj autorki 2017. godine doneo prestižnu nagradu Evropske unije za književnost.


Mirja Unge (1973), švedska književnica i dramski pisac, rođena je u Stokholmu. Debitovala je 1998. sa romanom Reči su iz usta došle, za koji joj Udruženje književnika Švedske iste godine dodeljuje nagradu Katapultpriset za najbolji debitantski roman. Smatra se jednim od najvažnijih švedskih pisaca svoje generacije, pre svega zbog jedinstvenog pripovedačkog stila i poigravanja jezikom. Dobitnik je više prestižnih književnih nagrada poput Aftonbladets litteraturpris za zbirku pripovedaka Bata je sit i Doblougska priset Švedske kraljevske akademije za književno stvaralaštvo.


Joana Prvulesku (1960), spisateljica, esejistkinja, književni kritičar, prevodilac i publicista, rođena je u Brašovu u Rumuniji. Predaje savremenu rumunsku književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Bukureštu. Na istom fakultetu je diplomirala na odseku za francuski i rumunski jezik i književnost 1983. i doktorirala 1999. godine. Za izdavačku kuću Editura Humanitas priredila je kolekciju „Knjiga s noćnog stočića“ („Cartea de pe noptieră“). Među pisce čija je dela prevodila na rumunski nalazimo Angelusa Silesijusa, Morisa Nadoa, R. M. Rilkea, Milana Kunderu i druge. Za roman Život počinje u petak dobila je 2013. godine nagradu Evropske unije za književnost. Živi i radi u Bukureštu.


Hesus Karasko (1972) rodio se u Badahosu, a 2005. preselio se u Sevilju, gde i danas živi. Od 1996. radi kao kopirajter i paralelno piše. Njegov roman Žega pokazao se kao jedan od najupečatljivijih prvenaca na međunarodnoj književnoj sceni. S oduševljenjem prihvaćen u vodećim stranim izdavačkim kućama čak i pre nego što je objavljen u Španiji, roman je preveden u trinaest zemalja, a 2018. je po njemu snimljen film.


Radka Denemarkova (1968) češki je pisac, dramaturg, prevodilac i esejista. Studirala je germanistiku i bohemistiku na Filozofskom fakultetu Karlovog univerziteta u Pragu, gde je i doktorirala. Trostruka je dobitnica prestižne češke književne nagrade Magnesia Litera. Roman Novac od Hitlera 2006. godine je ovenčan nagradom za najbolju knjigu u oblasti beletristike. Poljsko izdanje je kasnije nominovano za nagradu Angelus (2009), dok je nemačko osvojilo književne nagrade Usedom (2011) i Georg Dehio (2012). Najnoviji roman Olovni časovi objavljen je 2018. godine. Godine 2014. prema njenom literarnom predlošku snimljen je film US 2 (Nas dvoje). Radka Denemarkova živi i radi u Pragu.

 Katalog projekta >>

Preuzmite katalog
projekta u PDF
formatu


 
 


copyright©HELIKS