U osnovi projekta Književni razgovori s budućnošću je ideja o književnim promišljanjima i aktivnom doprinosu presudnim pitanjima s kojima se suočava evropsko društvo i koja će definisati našu budućnost: eksploatacija i redefinisanje uloge žene, međurasni i međukontinentalni odnosi kroz migracije, ksenofobija, eksploatacija dece, diskriminacija i društvena marginalizacija osoba s razvojnim poremećajima, implikacije sve većeg jaza između bogatih i siromašnih, dehumanizacija društva usled urbanizacije i modernizacije. Cilj je da objavljivanjem knjiga i promotivnim aktivnostima u sprezi sa društveno-kulturnim akterima i aktivistima posvećenim ovim temama podstaknemo čitaoce da prepoznaju svoju odgovornost i svoje mogućnosti u rešavanju ovih problema zajedničkim čitavom evropskom prostoru.

Kao izdavač sa više od 15 godina iskustva i preko 180 objavljenih knjiga napisanih, između ostalog, i na gotovo svih evropskim jezicima, sa kontinuiranom saradnjom sa nagrađivanim prevodiocima, istaknutim kritičarima, uticajnim medijima, važnim domaćim i stranim kulturnim institucijama, i s nekoliko uspešno implementiranih projekata s podrškom EACEA, smatramo ovakve projekte nužnim i u kulturnom i u ekonomskom pogledu.

Izbor knjiga diktirala je njihova književna vrednost i, pre svega, potencijal da, u skladu sa nazivom projekta, pozovu čitaoca na promišljanje i dijalog o važnim društvenim pitanjima koja će oblikovati našu budućnost. Neki od naslova direktno predviđaju jezive, raznolike distopije u budućnosti, poput norveške knjige Mrak dolazi iznutra o ratom opustošenoj zemlji posrnulih moralnih vrednosti, rastrzanoj između militantnog pokreta otpora i korumpirane vlasti, ili nagrađivanog irskog romana Zauvek samo tvoja na tragu Margaret Atvud, o patrijarhalnom društvu u kome je objektifikacija žena dovedena do ekstrema. Senka distopije natkriljuje i mađarski roman Magnetno brdo, koju sa ove dve knjige spaja i centralno mesto žene – žena kao glavni lik ili tema provlači se u gotovo svim knjigama, naročito u rumunskom romanu Staklena bašta ili u pričama iz bugarske zbirke Perničke priče ili čak u dečjem romanu Viči tiše, bato, čiji glavni lik je srednjoškolka koja se bori protiv predrasuda okoline prema njenom autističnom bratu. Ove knjige, osim neosporne književne vrednosti, imaju i važan dodatni kvalitet – veliki potencijal za pokretanje rasprave o poziciji i ulozi žena s različitih aspekata. Odabrani naslovi obrađuju i druge društveno važne teme poput migracija i ksenofobije (A Babukar je išao prvi) i dehumanizacije modernog društva (Priče lutalice).

Dodatna vrednost knjiga u celini je njihova raznovrsnost – jezička, stilska, žanrovska – potom lokalna obojenost koja je dragoceni uvid u kulture iz kojih potiču i činjenica da o ovim globalno važnim pitanjima govore kroz prizmu ličnog i nacionalnog doživljaja. Većina knjiga je ovenčana nagradama (Nagrada Evropske unije za književnost, Nagrada Nordijskog saveta i druge), što je dodatno svedočanstvo njihovog kvaliteta.