| Knjige >> |
|
|
| Autori i prevodioci >> |
|
Alisija Kopf (1982) katalonska je književnica i vizuelna umetnica. Diplomirala je likovne umetnosti, kao i teoriju književnosti i komparativnu književnost na Univerzitetu u Barseloni. U stvaralačkom radu posebno je zainteresovana za istraživanje polarnih oblasti, ali kroz svojevrsnu introspekciju i granica u načelu – geografskih i emotivnih. Već svojim prvim romanom, Brat od leda, prepoznata je među kritikom i čitaocima kao jedan od nesvakidašnjih i upečatljivih glasova savremene evropske književnosti. O tome svedoče prestižne nagrade koje su joj dodeljene za književni prvenac, između ostalih i Nagrada Llibreter (2016) te Nagrada kritike za špansko izdanje (2016). Trenutno radi na Otvorenom univerzitetu Katalonije u Barseloni i predaje komunikacije.
Jelena Petanović (1977) rođena je u Beogradu. Diplomirala je na katedri za anglistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Među brojnim prevodima sa katalonskog izdvajaju se Hladna koža Alberta Sančeza Pinjola, dela Narsisa Oljera, Violina iz Aušvica Anđels Aglade, Kad ja pevam igraju planine Irene Sola i mnoga druga. Na katalonski je, zajedno sa suprugom Pauom Borijem, prevela Prokletu avliju Ive Andrića.
Ejdur Ava Olafsdotir (1958) je rođena u Rejkjaviku. Studirala je istoriju umetnosti na Sorboni. Radi kao profesor istorije umetnosti na Islandskom univerzitetu. Prvi roman je napisala 1998. godine i od tada počinje bogata i uspešna karijera ispunjena romanima, dramama, kao i pesničkim zbirkama. Dobitnica je više islandskih i međunarodnih nagrada, a za roman Mis Islanda (Heliks, 2022) dobila je prestižnu književnu nagradu Mediči u Francuskoj, u kategoriji pisaca van francuskog govornog područja.
Tatjana Latinović je diplomirala engleski i nemački jezik i književnost na Univerzitetu J. J. Strossmayer u Osijeku. Već više od trideset godina s porodicom živi na Islandu. Prevodi dela savremenih islandskih pisaca na srpski i hrvatski. Između ostalog, sa islandskog na srpski je prevela romane Prostori Odni Ejr, Priča o Jonu Ofejgura Sigurdsona, Močvara i Grobna tišina Arnadlura Indridasona, Dvostruko staklo Haldore Torodsen, Među drvećem Girdira Elijasona, Ribe nemaju noge Jona Kalmana Stefansona, Mis Islanda i Hotel Tišina Ejdur Ave Olafsdotir, a od poezije pesme autora Bjarna Bjarnasona i Andrija Magnasona. Tatjana se bavi i pitanjima intelektualnog vlasništva te je, između ostalog, članica Islandske kancelarije za transfer tehnologije i znanja. Dugi niz godina angažovana je na polju ljudskih prava, naročito rodnih prava i prava imigranata, te je 2019. godine za svoj rad odlikovana ordenom predsednika Islanda.
Mirjam Vitig (1996) nemačka književnica rođena je u Hajdelbergu. Studirala je nemačku filologiju, filozofiju i kreativno pisanje u Hildeshajmu. Njeno stvaralaštvo obuhvata prozu i esejistiku, a njeni radovi su objavljivani u različitim književnim časopisima i antologijama. Godine 2021. objavila je svoj debitantski roman Stazom pored trave (An der Grasnarbe), koji je naišao na pozitivan prijem kod kritike. Mirjam Vitig je takođe aktivna kao urednica i prevoditeljka, a učestvovala je u različitim književnim projektima i radionicama. Njeno pisanje često istražuje teme identiteta, pripadnosti i odnosa između ljudi i prirode.
Nikolina Zobenica (1976), germanista i anglista, vanredni profesor na Odseku za germanistiku na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, autor je naučnih i stručnih radova iz nemačke književnosti (srednjovekovna književnost, klasična književnost, književnost XX veka), kao i iz metodike nastave književnosti i književnog prevođenja. Prevodi s nemačkog na srpski jezik i do sada je objavila prevode tekstova Boto Štrausa (Sve jači odjek jarčeve pesme), Ilze Ajhinger (Sumnja u balkone), Franca Verfela (Čitaocu), Gotfrida Bena (Tri statične pesme, Putovanje), Petera Biksela (Čovek s pamćenjem), Tomasa Bernharda (Raz(govori)), Gordane Ilić Marković (delovi Dnevnika Velikog rata) i Tomasa Mana (Fjorenca). U izdanju Heliksa objavljeni su njeni prevodi nagrađivanih dela: nemačke književnice Marice Bodrožić, Trešnjino drvo i stara osećanja, i austrijske književnice Karoline Šuti, Mora da sam jednom hodala po mekoj travi.
Romana Romanišin (1984) i Andrij Lesiv (1984) autori su knjiga, dizajneri i ilustratori, članovi ukrajinskog PEN-a. Oboje su rođeni u Ukrajini i trenutno žive i rade u Lavovu. Nakon što su diplomirali na Lavovskoj nacionalnoj akademiji umetnosti, zajedno su osnovali Studio Agrafka, u kojem stvaraju ilustrovane knjige za decu i odrasle. Duo Agrafka dobio je brojne nagrade za svoj rad, među kojima su: Nagrada Bologna Ragazzi (2014. i 2015 – pohvale, 2018 – glavna nagrada); italijanska nagrada Premio Andersen (2019); Plaketa i pohvala na Bijenalu ilustracije u Bratislavi (2012, 20117); NAMI Concours (Nagrada Purple Island – 2019 i Green Island – 2021); zlatna (2020) i srebrna (2021) nagrada European Design; bronzana medalja i pohvala žirija konkursa Stiftung Buchkunst „Najbolji dizajn knjige iz celog sveta“ (2019. i 2022); pohvale i treće mesto na Festivalu Sharjah Children’s Reading (2015, 2016, 2022); Nagrada Global Illustration (2016, 2017). Njihova dela su se više puta našla u uticajnom katalogu White Ravens (2013, 2014, 2016, 2021), koji je svojevrsna preporuka za važna književna ostvarenja namenjena deci i omladini.
Milena Ivanović je istaknuta srpska ukrajinistkinja, vanredna profesorka na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i prevoditeljka. Njeni prevodi i akademski rad doprinose većem prisustvu ukrajinske kulture u Srbiji, a njen angažman na fakultetu i u prevodilačkim krugovima čini je važnom figurom u toj oblasti. Milena je prevela dela mnogih ukrajinskih pisaca poput Jurija Andruhoviča, Katerina Babkine, Sofije Andruhovič, Volodimira Nazarenka, Olega Lišege, Oksane Zabuško, Vasilija Gabora, Jurija Vinčuka i mnogih drugih. Takođe, objavljuje radove iz oblasti gramatike, semantike i prevodilaštva ukrajinskog jezika, te aktivno učestvuje u razvoju ukrajinistike u Srbiji.
Klara Veberg (1974) norveška je književnica čije stvaralaštvo odlikuje jedinstvena kombinacija književnosti, matematike i filozofije. Mada je u mladosti želela da studira muziku i književnost, Klara je po obrazovanju matematičarka. Doktorirala je na Univerzitetu u Oslu, gde je istraživala teme povezane s matematikom i njenim uticajem na umetnost i kulturu. Njena debitantska knjiga Nasloni svoju usamljenost, polako, na moju (2019) naišla je na odličan prijem kod norveške i međunarodne publike i kritike. Roman je preveden na više jezika (između ostalih na engleski, nemački i poljski) i nominovan za nekoliko prestižnih književnih nagrada. Pored posvećenosti svojim književnim delima, Klara Veberg se bavi i popularizacijom matematike i nauke u širem društvenom kontekstu. Drži predavanja, piše za časopise i učestvuje u kulturnim i naučnim panelima. Klara Veberg živi i radi u Norveškoj.
Radoš Kosović (1984), rođen je u Beogradu. Završio je klasični smer Filološke gimnazije u Beogradu, diplomirao na grupi za skandinavistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i stekao zvanje mastera skandinavske književnosti u Norveškoj, na Univerzitetu u Agderu. Godine 2015. dobio je nagradu Miloš N. Đurić za prevod romana Dani u povesti tišine Merete Linstrem, i nagradu Aleksandar I. Spasić za prevod Filozofije slobode Laša Svensena. Objavio je roman Karneval i zbirku pripovedaka Eremiti. Živi u Beogradu i radi kao nastavnik jezika i prevodilac s norveškog i danskog.
Andres Stupendal (1981) je švedski pisac i književni kritičar. Nekoliko godina je radio kao glavni urednik književnog časopisa Dokument. Njegov prvi roman, Maskarada, objavljen 2011. godine, kritika je odlično prihvatila te se našao u užem izboru za književnu nagradu Borås Tidning koja se dodeljuje za najbolji književni prvenac. Pre svog najnovijeg romana, Daning–Krugerovog efekta, Stupendal je objavio i dve zbirke poezije. Sa psihologom Karlom Oskarom Sundfeltom vodi podkast Stupendal i Sundfelt. U svom podkastu se bave analizom književnosti, umetnosti i savremenih dešavanja zajedno sa svojim gostima, poznatim ličnostima iz domena kulture.
Nikola Perišić je rođen 1979. godine u Beogradu, gde je i studirao skandinavske jezike i književnosti na Filološkom fakultetu. Od 2006. godine je u svetu književnog prevođenja, i do danas je preveo četrdesetak knjiga. Živi u Beogradu i okolini i prevodi sa švedskog, danskog i engleskog jezika.
Rođena u Dablinu 1969, Ema Donahju je dvostruka irska emigrantkinja: osam godina provela je u Kembridžu, u Engleskoj, gde je diplomirala na književnosti osamnaestog veka pre nego što će se preseliti u London u Ontariju, u Kanadi. Migrira stalno i između književnih žanrova; piše za televiziju, za pozorište, za radio, a piše i istorijske i savremene romane i kratke priče. Njen međunarodni bestseler Soba proglašen je 2010. za Knjigu godine u izboru Njujork tajmsa, a našao se i u najužem izboru za nagrade Men Buker, Komonvelt i Orindž. Filmska adaptacija ovenčana je priznanjem za najbolji prvi scenario na dodeli priznanja Independent Spirit Awards, a bio je nominovan i za Oskara za najbolje adaptirani scenario. Izdavačka kuća Heliks objavila je roman Eme Donahju Kapuljača, u prevodu sa engleskog Ane Ješić.
Vladimir D. Janković, pesnik, esejista i književni prevodilac, rođen je 1968. godine u Beogradu. Objavio je više od 200 prevoda, od toga preko 90 romana, u uglednim izdavačkim kućama u Srbiji. Prevodi sa francuskog i engleskog jezika. Široj čitalačkoj publici najpoznatiji je kao prevodilac dela Mišela Uelbeka, Frederika Begbedea, Hilari Mantel, T. Koragesana Bojla, En Enrajt, Danija Laferijera, Viržini Depent, Florijana Zelera. Član je Upravnog odbora Udruženja književnih prevodilaca Srbije.
Sonja Fernandes Vidal (1978) doktorirala je informacionu i kvantnu optiku na Autonomnom univerzitetu u Barseloni. Sarađivala je kao istraživačica u nekim od najprestižnijih svetskih naučnih centara, kao što su Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN) u Švajcarskoj, Nacionalna laboratorija Los Alamos u Sjedinjenim Američkim Državama i Institut za fotonske nauke (ICFO) u Barseloni. Kao naučna spisateljica i popularizatorka nauke, autorka je trilogije Vrata sa tri brave (La puerta de los tres cerrojos), romana Kvantna ljubav (Quantic Love), smeštenog u CERN-u, te knjiga Doručak sa česticama (Desayuno con partículas) i Univerzum u tvojim rukama (El Universo en tus manos), koja decu vodi na putovanje kroz čuda kosmosa.
Vesna Stamenković (1977) rođena je u Beogradu, gde je i studirala španski jezik i književnost. Prevodila je televizijske programe od 2005. do 2011. Od 2006. godine bavi se književnim prevođenjem sa engleskog, španskog i portugalskog jezika, kao i na engleski jezik. Objavljivala je prevode u brojnim uglednim izdavačkim kućama, kao i časopisima za poeziju i književnost u zemlji i inostranstvu. Član je Udruženja književnih prevodilaca od 2006. godine, a od 2009. ima status samostalnog umetnika. Aktivno učestvuje u radu Udruženja književnih prevodilaca Srbije, u čijoj je Upravi od 2011, a na mestu potpredsednika nalazila se od 2012. do 2016. godine. Sekretar je Odbora za međunarodnu saradnju UKPS, koji svake godine organizuje tradicionalne Beogradske međunarodne prevodilačke susrete. Radi i kao simultani i konsekutivni prevodilac za engleski i španski jezik. Dobitnica je nagrade Miloš N. Đurić za 2020. godinu za prevod romana Zemlja koju gazimo španskog pisca Hesusa Karaska (Heliks, 2019).
|
