Breme

Srce na kapiji

Jezero

Kraljevi dani

Među drvećem

Ostrvo Krah

Pokretni horizont

Svinjski kvartovi

Tamno je ostrvo

Zemlja koju gazimo

Jozef Štraus, zubar, mladi neženja, česta mušterija renomirane javne kuće i ništa manje renomirane pivnice, napušta rodnu Prusku u proleće 1866. godine i odlazi za mladim kapetanom Karlom Ajtelom Fridrihom Zefirinusom Ludvigom od Hoencolern-Sigmaringena, kojem je dato da upravlja Rumunijom kao vladar Ujedinjenih principata. Njihovo nizvodno dunavsko putešestvije okončava se u Bukureštu, gradu za koji će ubuduće biti vezana Štrausova sudbina.

Dok Bukurešt iz zapuštene, blatnjave kasabe izrasta u elegantan prestoni grad, Jozef se zaljubljuje u mladu dadilju, Srpkinju Elenu Duković, koja će u njegov život, osim ljubavi i roditeljskih čuvstava, uneti i srpske pesme i uspavanke, pripovesti o Obrenovićima i jasne obrise jednog sveta koji je za njega u isti mah nov, a opet, kao da mu je oduvek pripadao.

Rumunski romansijer Filip Florijan (1968) srpskim se čitaocima predstavlja romanom koji pleni ne samo svojom dunavskom rečenicom, naizgled beskrajnom i raskošnom u svojoj sili, već i čudesnom sintezom prepoznatljivih, ali vešto modelovanih, preoblikovanih obrazaca, sintezom koja priziva lepršav spoj Gabrijela Garsije Markesa i Miloša Crnjanskog – i uliva se u čitalačka srca kao jedan od onih pisaca koji se vole i prate.