Breme

Srce na kapiji

Jezero

Kraljevi dani

Među drvećem

Ostrvo Krah

Pokretni horizont

Svinjski kvartovi

Tamno je ostrvo

Zemlja koju gazimo

„Gledao sam tamne rikne knjiga, koje su se pred mojim očima utapale jedna u drugu, kao da su htele da kažu da su, na kraju krajeva, sve knjige u stvari jedno te isto: neodlučno traganje ljudi za svrhom“, kaže islandski pisac Girdir Elijason u pripovesti „Naočarka“, jednoj od četrdeset sedam kratkih priča sabranih u knjizi Među drvećem.

Elijason je pisac detinjstva, koje, u njegovom literarnom slučaju, traje čitav život: kontinuitet između deteta i odraslog čoveka jedna je od glavnih odlika njegovog svetonazora. Otuda i ove priče, često obojene tamnim, melanholičnim tonovima, odišu i nekom nadom, ne nadom u bolje sutra koliko nadom u bolje danas.

Elijason, koga već godinama smatraju velikim stilistom među savremenim islandskim spisateljima, dobitnik je prestižne islandske nagrade za književnost (2000), kao i književne nagrade koju dodeljuje Nordijski savet (2011).

„Četrdeset sedam početaka, četrdeset sedam novih, zasebnih napora koji moraju brzo dosegnuti svoj vrhunac i još brže zamreti u svom sutonu, da bi se, iz mraka koji, poput neosetnog intermeca padne na čitalačko oko, rodila nova zora, odnosno nova priča.“

– iz prikaza Vladimira D. Jankovića