An-Helen Lestadijus je švedska novinarka i književnica rođena 1971. u Kiruni na severu Švedske. Potiče iz dve nacionalne manjine, Samija i Tornedalaca, što značajno utiče na teme u njenim delima. Karijeru je započela kao novinarka 1990-ih, a kao književnica je debitovala 2007. romanom SMS poruke iz Sopera (SMS från Soppero), koji je nastao na osnovu nagrađenog rukopisa. Najveću pažnju šire publike privukla je romanom U jedan i deset (Tio över ett), za koji je 2016. osvojila prestižnu Augustovu nagradu za najbolju knjigu za decu i mlade, a zatim i književnu nagradu Norlanda (Norrlands litteraturpris) za 2017. godinu. Godine 2021. objavila je svoj prvi roman za odrasle, Krađa (Stöld), koji je postao najprodavaniji roman u Švedskoj, preveden na više jezika i ekranizovan u film koji se od 2024. prikazuje na Netfliksu. U knjigama često se vraća na teme svoje domovine, istorije i života u zajednici, kao i na pitanja pravde i identiteta.

Nikola Perišić je rođen 1979. godine u Beogradu, gde je i studirao skandinavske jezike i književnosti na Filološkom fakultetu. Od 2006. godine je u svetu književnog prevođenja, i do danas je preveo četrdesetak knjiga. Živi u Beogradu i okolini i prevodi sa švedskog, danskog i engleskog jezika.

Tanja Maljarčuk (1983, Ivano-Frankivsk) savremena je ukrajinska književnica i esejistkinja. Diplomirala je filologiju na Prikarpatskom nacionalnom univerzitetu Vasil Stefanik. Nakon studija radila je kao novinarka u Kijevu, a 2011. godine preselila se u Beč, gde i danas živi. Književna dela i eseje piše na ukrajinskom i nemačkom jeziku. Autorka je više zbirki priča i romana, među kojima se izdvajaju Biografija slučajnog čuda (2012) i Zaborav (2016). Za roman Zaborav, koji se bavi životom ukrajinskog istoričara i političara Vjačeslava Lipinskog, osvojila je nagradu za knjigu godine koju dodeljuje ukrajinski servis Bi-Bi-Sija (BBC Ukraine). Njen književni rad na nemačkom jeziku prepoznat je 2018. godine kada joj je dodeljena ugledna književna nagrada „Ingeborg Bahman“. Dela su joj prevedena na više svetskih jezika.

Milena Ivanović je istaknuta srpska ukrajinistkinja, vanredna profesorka na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i prevoditeljka. Njeni prevodi i akademski rad doprinose većem prisustvu ukrajinske kulture u Srbiji, a njen angažman na fakultetu i u prevodilačkim krugovima čini je važnom figurom u toj oblasti.

Milena je prevela dela mnogih ukrajinskih pisaca poput Jurija Andruhoviča, Katerina Babkine, Sofije Andruhovič, Volodimira Nazarenka, Olega Lišege, Oksane Zabuško, Vasilija Gabora, Jurija Vinčuka i mnogih drugih. Takođe, objavljuje radove iz oblasti gramatike, semantike i prevodilaštva ukrajinskog jezika, te aktivno učestvuje u razvoju ukrajinistike u Srbiji.

Rene Karabaš(pravo ime Irena Ivanova, 1989) bugarska je književnica, pesnikinja, scenaristkinja i nagrađivana glumica. Objavila je više dela koja obuhvataju poeziju, prozu i kratke priče. Njen debitantski roman Ostajnica privukao je veliku pažnju i nagrađen je prestižnom nagradom za književnost Elijas Kaneti, a međunarodnu afirmaciju je stekao ulaskom u širi izbor za nagradu Međunarodni Buker (International Booker Prize) 2026. godine. Roman je dosad preveden na 15 jezika. Pored književnog rada, Karabaš je angažovana i u filmu i pozorištu. Kao glumica, bila je istaknuta u bugarskom filmu Bez boga (2016), za koji je osvojila više nagrada za najbolju glumicu na međunarodnim festivalima (uključujući Srebrnog leoparda u Lokarnu i Srce Sarajeva). Osnivač je i mentor kreativne akademije Rabbit Hole koja okuplja pisce, scenariste i dramske autore iz različitih umetničkih oblasti.

Jasmina Jovanović (1969) diplomirala je na Grupi za bugarski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu, gde sada radi kao lektor. Magistrirala je radom „Ljubavna poezija Jelisavete Bagrjane i Desanke Maksimović – književna paralela“. Prevodi sa bugarskog i priređuje bugarske udžbenike za osnovnu školu. Osim niza pojedinačnih tekstova u književnim časopisima, prevela je, između ostalog, i knjige Borisa Hristova Krtica i Dolina cipela, Svetlane Dičeve Mona i Magelan, Valka Miševa Izaslanik iz Levanta, Milena Ruskova Uzvišenje, te Dejana Eneva Pismo-glava.

Katriona Šajn, irsko-norveška književnica i arhitekta, rođena je 1981. godine u Limeriku u Irskoj. Više od dve decenije živi u Oslu. Roman prvenac Habitat objavila je u proleće 2024. godine, i odmah naišla na odličan odziv publike, ali i kritike. Ugledni listovi Sandej tajms, Ajriš tajms i Džornal ocenili su njeno debitantsko romaneskno delo kao knjigu od koje se najviše očekuje u 2024. godini, i ubrzo je ušla u širi izbor za Nagradu Makiterik. Osim pomenutih listova, Habitat je vrlo pozitivno ocenjen i u prikazima objavljenim u Ajriš independentu, Ajriš egzamineru, kao i na nacionalnoj televiziji Republike Irske RTE. Za Habitat je dobila uglednu Nagradu Bridport, a osim toga što se iskazala kao vrsna romansijerka, zapažena je i kao autor kratkih priča, te je pored ostalih priznanja ponela i renomiranu Hemingway Shorts Prize, nagradu za najbolju kratku priču koja nosi ime velikog američkog pisca Ernesta Hemingveja. Piše i poeziju, omiljena forma joj je haiku.

Vladimir D. Janković, pesnik, esejista i književni prevodilac, rođen je 1968. godine u Beogradu. Objavio je više od 200 prevoda, od toga preko 90 romana, u uglednim izdavačkim kućama u Srbiji. Prevodi sa francuskog i engleskog jezika. Široj čitalačkoj publici najpoznatiji je kao prevodilac dela Mišela Uelbeka, Frederika Begbedea, Hilari Mantel, T. Koragesana Bojla, En Enrajt, Danija Laferijera, Viržini Depent, Florijana Zelera. Član je Upravnog odbora Udruženja književnih prevodilaca Srbije.

Marit Kalhul (1955) istaknuta je norveška književnica koja piše za decu, mlade i odrasle. Njen bogat književni opus obuhvata romane, zbirke priča, poeziju i dramske tekstove. Poznata je po svom jedinstvenom, liričnom stilu i sklonosti ka eksperimentisanju sa formom, često brišući granice između proze i poezije kako bi što vernije prenela unutrašnja stanja svojih likova. U svojim delima za mlade, Kalhul se hrabro suočava sa teškim i osetljivim temama odrastanja, poput usamljenosti, anksioznosti, vršnjačkog nasilja i potrage za sopstvenim identitetom. Za svoj rad dobila je brojna priznanja, uključujući i prestižne nagrade Ministarstva kulture Norveške za najbolju knjigu za decu i mlade. Njena dela prevedena su na više jezika, čime je potvrdila status jedne od najvažnijih i najautentičnijih savremenih autorki u skandinavskoj književnosti.

Radoš Kosović (1984), rođen je u Beogradu. Završio je klasični smer Filološke gimnazije u Beogradu, diplomirao na grupi za skandinavistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i stekao zvanje mastera skandinavske književnosti u Norveškoj, na Univerzitetu u Agderu. Godine 2015. dobio je nagradu Miloš N. Đurić za prevod romana Dani u povesti tišine Merete Linstrem, i nagradu Aleksandar I. Spasić za prevod Filozofije slobode Laša Svensena. Objavio je roman Karneval i zbirku pripovedaka Eremiti. Živi u Beogradu i radi kao nastavnik jezika i prevodilac s norveškog i danskog.

Marija Elizabet Bragadotir (1993) pripada mlađoj generaciji savremenih islandskih pisaca. Diplomirala je filozofiju na Univerzitetu Islanda. Na književnoj sceni izdvojila se već prvom zbirkom priča Soba u drugom svetu (Herbergi í öðrum heimi, 2020). Pažnju šire publike privukla je drugom knjigom, Ptica od sapuna (Sápufuglinn, 2022), ispisanom svedenim jezikom koji precizno hvata emotivna stanja i svakodnevnu teskobu njenih junaka. Za ovo delo nagrađena je specijalnim priznanjem Nagrade Evropske unije za književnost (EUPL) 2024. godine.

Tatjana Latinović je diplomirala engleski i nemački jezik i književnost na Univerzitetu J. J. Strossmayer u Osijeku. Već više od trideset godina s porodicom živi na Islandu. Prevodi dela savremenih islandskih pisaca na srpski i hrvatski. Između ostalog, sa islandskog na srpski je prevela romane Prostori Odni Ejr, Priča o Jonu Ofejgura Sigurdsona, Močvara i Grobna tišina Arnadlura Indridasona, Dvostruko staklo Haldore Torodsen, Među drvećem Girdira Elijasona, Ribe nemaju noge Jona Kalmana Stefansona, Mis Islanda i Hotel Tišina Ejdur Ave Olafsdotir, a od poezije pesme autora Bjarna Bjarnasona i Andrija Magnasona. Tatjana se bavi i pitanjima intelektualnog vlasništva te je, između ostalog, članica Islandske kancelarije za transfer tehnologije i znanja. Dugi niz godina angažovana je na polju ljudskih prava, naročito rodnih prava i prava imigranata, te je 2019. godine za svoj rad odlikovana ordenom predsednika Islanda.

Sebastija Alzamora (Majorka, 1972) jedan je od najznačajnijih savremenih katalonskih pisaca, pesnika i esejista. Prepoznatljiv po oštrom i beskompromisnom stilu, Alzamora u svojim delima precizno mapira tamne aspekte ljudske prirode, društvenog propadanja i istorijskih trauma. Višestruko je nagrađivan najvišim nacionalnim priznanjima za poeziju i prozu (među kojima su nagrade Sant Jordi i Josep Pla), a njegov roman Bes (Ràbia, 2022) ovenčan je prestižnim priznanjem Òmnium za najbolji katalonski roman godine. Alzamorina dela su prevedena na brojne svetske jezike, između ostalih na francuski, engleski, španski, portugalski i italijanski.

Jelena Petanović (1977) rođena je u Beogradu. Diplomirala je na katedri za anglistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Među brojnim prevodima sa katalonskog izdvajaju se Hladna koža Alberta Sančeza Pinjola, dela Narsisa Oljera, Violina iz Aušvica Anđels Aglade, Kad ja pevam igraju planine Irene Sola i mnoga druga. Na katalonski je, zajedno sa suprugom Pauom Borijem, prevela Prokletu avliju Ive Andrića.

Svi Heliksovi projekti iz programa Kreativna Evropa

All Heliks' projects from
the Creative Europe
programme