Đovani Dozini (1978), italijanski književnik, prevodilac i novinar, rođen je i odrastao u Peruđi. Pisao je za brojne časopise, italijanske i inostrane. Od 2014. godine jedan je od organizatora Festivala Encuentro na kome se promoviše španska književnost u Umbriji. Autor je pet romana; za roman A Babukar je išao prvi dobio je Nagradu Evropske unije za književnost (EUPL). Roman je dosad preveden na devet jezika.

Tatjana Cibuleak (1978) rođena je u Kišinjevu, u Republici Moldaviji. Diplomirala je na Fakultetu za žurnalistiku i nauku komunikacije USM. Široj publici postala je poznata 1995. kao autor kolumne „Istinite priče“ u dnevnom listu Fluks. Od 1999. godine bila je zaposlena na TV Kišinjev kao reporter, urednik, izdavač i voditelj. Sada živi u Parizu gde radi u audiovizuelnoj oblasti.

Prvu knjigu, Moderne priče, objavila je 2014. Druga knjiga, i Tatjanin prvi roman, Leto kad je mama imala zelene oči, izašao je 2017. Iste godine je dobila nagradu Saveza književnika Republike Moldavije. Godine 2018. dodeljena joj je nagrada časopisa „Observator cultural“, te nagrada „Observator Lyceum“. Roman je objavljen i u prevodu na francuski jezik. Grădina de sticlă (Staklena bašta) drugi je roman Tatjane Cibuleak.

Tira Teodora Trunstad (1972), norveška autorka, živi i radi u Oslu. Prvi put se čitaocima predstavila 2007. godine zbirkom pesama, da bi nakon toga objavila nekoliko romana za decu i mlade. Bila je nominovana za nagradu Ministarstva kulture Norveške za knjige posvećene deci i mladima (2011), a za roman Mrak dolazi iznutra dobila je Nagradu kritike za najbolji dečji i omladinski roman (2016). Istu nagradu je dobila i 2019. godine za roman Muzika za slepe miševe.

Mario de Karvaljo (1944) portugalski je autor rođen u Lisabonu gde je završio Pravni fakultet. Borac protiv Salazarovog režima, Karvaljo je za vreme vojne službe bio u zatvoru gde je bio izložen raznim mučenjima. Uspeo je da pobegne, pešice izađe iz zemlje i ode u Švedsku. Nakon demokratske revolucije 1974. godine vratio se u Portugaliju i bavio pravom.

Prva zbirka kratkih priča objavljena 1981. označila je početak uspešne spisateljske karijere. Karvaljo je objavio brojne romane, zbirke priča i drame, koji su doživeli prevode na više svetskih jezika. Njegova uspešna i plodonosna karijera ovenčana je 1996. godine uglednom književnom nagradom Pegasus.

Zdravka Evtimova (1959), bugarska književnica, rođena je u Perniku, gde živi i radi kao pisac i prevodilac sa engleskog, francuskog i nemačkog jezika. Poznata je po stvaralaštvu u formi kratkih priča, no njen rad obuhvata i četiri romana. Priče su joj objavljivane u najprestižnijim svetskim književnim časopisima, od Amerike preko Evrope do Azije. Njena dela su prevedena na više od dvadeset jezika i za njih je nagrađena brojnim nagradama, kako u Bugarskoj, tako i u mnogim zemljama na različitim kontinentima.

U decembru 2014. godine, zbirka kratkih priča Perničke priče ovenčana je međunarodnom književnom nagradom Balkanika za najbolju knjigu objavljenu na nekom od balkanskih jezika u 2013. godini.

Luiza O’Nil (1985), irska književnica, piše romane namenjene prvenstveno mlađoj čitalačkoj publici. Zauvek samo tvoja, njen prvi roman, objavljen je 2014. godine. Roman je dobio brojne nagrade, između ostalih i nagradu časopisa Sunday Independent za književni prvenac, irsku književnu nagradu Bord Gáis Energy te nagradu Eilis Dillon za prvu knjigu za decu i omladinu. Nakon ovog romana, za koji je autorka u Guardianu nazvana „najboljom autorkom za mlade današnjice“, O’Nilova je objavila još tri podjednako uspešna i nagrađivana književna dela: Asking for It (2015), Almost Love (2018) i The Surface Breaks (2018).

Luiza O’Nil radi i kao novinarka za brojne irske novine i magazine u kojima piše uglavnom o feminističkim temama i pop kulturi. Za dva njena romana, uključujući i Zauvek samo tvoja, otkupljena su filmska prava.

Ejdur Ava Olafsdotir (1958) rođena je u Rejkjaviku. Studirala je istoriju umetnosti na Sorboni. Radi kao profesor istorije umetnosti na Islandskom univerzitetu. Prvi roman je napisala 1998. godine i od tada počinje bogata i uspešna karijera ispunjena romanima, dramama, kao i pesničkim zbirkama. Dobitnica je više islandskih i međunarodnih nagrada, a za roman Mis Islanda dobila je prestižnu književnu nagradu Mediči u Francuskoj, u kategoriji pisaca van francuskog govornog područja.

Reka Man-Varheđi (1979) rođena je u Rumuniji gde je provela detinjstvo. Nakon pada komunističkog režima seli se u Mađarsku. Prva zbirka kratkih priča, Nesreća u naselju Aurora (2014), ocenjena je i kod kritičara i među čitaocima kao veoma zrelo debitantsko ostvarenje. Objavila je nekoliko knjiga za decu i omladinu. Roman Magnetno brdo je nagrađen Nagradom Evropske unije za književnost. Među ostalim nagradama ističu se Književna nagrada JAKkendő (2013), kao i Nagrada Déry Tibor (2018).

Živi i radi u Budimpešti.

Ivona Bžezinova (1964) poznata je češka autorka romana za decu i mlade. Doktorirala je češki jezik i književnost. Jedno vreme je radila kao asistent na katedri za češke studije. Oblast njenog akademskog rada bila je češka literatura 19. i ranog 20. veka. Objavila je niz stručnih članaka u novinama na tu temu. Nakon selidbe u Prag počinje da piše knjige za decu i mlade i u tom žanru postaje poznata i van granica svoje zemlje. Za svoj rad dobila je brojne književne nagrade uključujući Zlatnu lentu, a bila je nominovana i za prestižnu češku nagradu Magnezia. U svojim knjigama prevashodno je okrenuta temama koje se bave manjinama, osobama s posebnim potrebama, neizlečivim bolestima i psihičkim problemima. Knjige Ivone Bžezinove prevedene su na brojne jezike.

Snežana Milinković (1972) profesor je Univerziteta u Beogradu, književni istoričar i prevodilac. Bavi se prevashodno starijom italijanskom književnošću, kao i vezama između srpske i italijanske književnosti i kulture. Autor je knjige Preobražaji novele: novela od V. Vrčevića do S. Matavulja i italijanska novelistička tradicija (2008). U najnovije prevode Snežane Milinković ubrajaju se i dva dela Klaudija Magrisa, Obustavljen postupak i Iskrivljeno vreme u Kremsu, te putopisni roman Pokretni horizont za koju je pisac Danijele del Đudiče dobio Nagradu Evropske unije za književnost (EUPL).

Ileana Ursu Nenadić (1954–2021) prevodila je dela savremenih rumunskih pesnika. Priredila je dvojezičnu Antologiju savremene rumunske poezije i objavila više dvojezičnih pesničkih izdanja. I sama pesnik, objavila je deset knjiga poezije na srpskom i rumunskom jeziku. Njena poezija je prevođena na više svetskih jezika. Dobitnica je više nagrada („Pečat varoši sremskokarlovačke“, „Stražilovo“ za najbolju knjigu pesama, nagrada „Lumine“, Nagrada Saveza književnika Rumunije za najbolji prevod za 2000, Međunarodna nagrada „Valahija“ za doprinos književnosti i književnom prevodilaštvu, Orden „Mihaja Emineskua“ u Rumuniji za doprinos kulturi).

Među pesnicima koje je Ileana prevela izdvajaju se Ana Blandijanu, Mirče Dinesku, Ileana Malčoju, Karolina Iliku, Liliana Ursu. Prevela je i mnoge prozne autore (Mirče Kartaresku – „Nostalgija“, „Zaslepljenost: levo krilo“, „Lepe strankinje“; Florina Ilis – „Dečji krstaški rat“).

Radoš Kosović je rođen 1984. godine u Beogradu. Završio je klasični smer Filološke gimnazije u Beogradu, diplomirao na grupi za skandinavistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i stekao zvanje mastera skandinavske književnosti u Norveškoj, na Univerzitetu u Agderu. Godine 2015. dobio je nagradu Miloš N. Đurić za prevod romana Dani u povesti tišine Merete Linstrem, i nagradu Aleksandar I. Spasić za prevod Filozofije slobode Laša Svensena. Objavio je roman Karneval i zbirku pripovedaka Eremiti. Živi u Beogradu i radi kao nastavnik jezika i prevodilac s norveškog i danskog.

Vesna Stamenković (1977) rođena je u Beogradu, gde je i studirala španski jezik i književnost. Prevodila je televizijske programe od 2005. do 2011. Od 2006. godine bavi se književnim prevođenjem sa engleskog, španskog i portugalskog jezika, kao i na engleski jezik. Objavljivala je prevode u brojnim uglednim izdavačkim kućama, kao i nekolicini časopisa za poeziju i književnost u zemlji i inostranstvu. Član je Udruženja književnih prevodilaca od 2006. godine, a od 2009. ima status samostalnog umetnika. Aktivno učestvuje u radu Udruženja književnih prevodilaca Srbije, u čijoj je Upravi od 2011, a na mestu potpredsednika nalazila se od 2012. do 2016. godine. Sekretar je Odbora za međunarodnu saradnju UKPS, koji svake godine organizuje tradicionalne Beogradske međunarodne prevodilačke susrete. Radi i kao simultani i konsekutivni prevodilac za engleski i španski jezik.

Dobitnica je nagrade Miloš N. Đurić za 2020. godinu za prevod romana Zemlja koju gazimo španskog pisca Hesusa Karaska (Heliks, 2019).

Jasmina Jovanović (Beograd, 1969) diplomirala je na Grupi za bugarski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu, gde i sada radi kao lektor. Magistrirala je radom „Ljubavna poezija Jelisavete Bagrjane i Desanke Maksimović – književna paralela“. Prevodi s bugarskog i priređuje bugarske udžbenike za osnovnu školu. Osim niza pojedinačnih tekstova u listovima i časopisima, prevela je, između ostalog, i knjige Borisa Hristova Krtica i Dolina cipela, Svetlane Dičeve Mona i Magelan, Valka Miševa Izaslanik iz Levanta, te Milena Ruskova Uzvišenje.

Vladimir D. Janković, pesnik, esejista i književni prevodilac, rođen je 1968. godine u Beogradu. Objavio je više od 200 prevoda, od toga preko 90 romana, u uglednim izdavačkim kućama u Srbiji. Prevodi sa francuskog i engleskog jezika. Široj čitalačkoj publici najpoznatiji je kao prevodilac dela Mišela Uelbeka, Frederika Begbedea, Hilari Mantel, T. Koragesana Bojla, En Enrajt, Danija Laferijera, Viržini Depent, Florijana Zelera. Član je Upravnog odbora Udruženja književnih prevodilaca Srbije.

Tatjana Latinović je diplomirala engleski i nemački jezik i književnost na Univerzitetu J. J. Strossmayer u Osijeku. Već dvadeset i šest godina s porodicom živi na Islandu. Prevodi dela savremenih islandskih pisaca na srpski i hrvatski. Između ostalog, sa islandskog na srpski je prevela romane Prostori Odni Ejr, Priča o Jonu Ofejgura Sigurdsona, Močvara i Grobna tišina Arnadlura Indridasona, Dvostruko staklo Haldore Torodsen, Među drvećem Girdira Elijasona, a od poezije pesme autora Bjarna Bjarnasona i Andrija Magnasona. Tatjana se bavi i pitanjima intelektualnog vlasništva te je, između ostalog, članica Islandske kancelarije za transfer tehnologije i znanja. Tatjana je dugi niz godina angažovana na polju ljudskih prava, naročito prava imigranata i žena. Od 2019. godine je na čelu Organizacije za ženska prava na Islandu, a uz to predsedava Savetom za imigraciju pri islandskom Ministarstvu za socijalnu zaštitu.

Sandra Buljanović Simonović (1977) diplomirala je na katedri za mađarski jezik i književnost na Beogradskom univerzitetu, gde radi kao lektor za mađarski jezik. Za prevod sa mađarskog na srpski jezik nagrađena je nagradom Sava Babić koju dodeljuju grad Balatonfired i Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu. Prevodi dela savremenih mađarskih književnika, srednje i mlađe generacije – između ostalih Ferenca Barnaša, Edine Svoren, Atile Balaža, Oršoje Pentek.

Uroš Nikolić (1982) diplomirani je filolog češkog jezika i književnosti. Prevođenjem se bavi od 2011. godine i do sada je sa češkog na srpski jezik preveo dela Jana Balabana, Štjepana Kučere, Vlastimila Vondruške i Jahima Topola. Član je NVO Česka Beseda, posvećene očuvanju češke kulturne baštine u Srbiji.

Uroš živi i radi u Beogradu.