Komplet: Misliti, brzo i sporo i Crni labud

Korpa: [ ] Ukupno:

Non-Fiction >>

Šum – nesavršenost ljudskog rasuđivanja, 2. izdanje

Misliti, brzo i sporo,
10. izdanje

Stvarnost nije
kao što izgleda

Naučna i
alternativna
medicina

Deset lekcija
za svet posle
pandemije

Šta pije krava? Psihologija
racionalnog
mišljenja

QED – neobična teorija svetlosti i materije, 4. izdanje

Cvjećarnica u kući cveća, 5. izdanje

Deset najvećih zabluda o kapitalizmu

Kovid 19 –
pandemija između
nauke i politike

Paralaksa - vodič za razumevanje stvarnosti

Mala zvona – o srpskoj medicini i zdravstvu

Knjiga Misliti, brzo i sporo je remek-delo: čitljiva, mudra i duboka i predstavlja prekretnicu u savremenoj društvenoj misli. Knjiga će oduševiti čitaoce istraživačkog uma koji će doslovno na svakoj stranici pronaći nešto zanimljivo i poučno.

U moru priručnika za samopomoć, ohrabrujuća je spoznaja da se naučna postignuća, potkrepljena argumentima i dokazima, podvrgnuta sudu vremena i preispitivanja, mogu upotrebiti kao vodič za srećniji i uspešniji život, uz svest o sopstvenim ograničenjima i predrasudama. U tom smislu je Misliti, brzo i sporo mnogo više od knjige – to je fina mešavina neočekivanih otkrića, dobre zabave i korisnih ideja, delo koje će promeniti čitaoca. Odlomak

Crni labud

Veliki svetski bestseler, knjiga koja se bavi fenomenom neverovatnih i nepredvidljivih događaja. Koristeći termin crni labud autor govori o pojavama za koje se smatra da su krajnje neočekivane, ali koje se ipak dešavaju i donose tektonske promene na globalnoj skali. Crni labud je i referenca na čuveni filozofski misaoni eksperiment iz 17. veka. U Evropi do tada niko nije video drugačije labudove osim belih, pa je tvrdnja „svi labudovi su beli“ često korišćena kao primer nepobitne istine. Smatralo se da je šansa da se pronađe crni labud ravna nuli, sve dok se to nije dogodilo 1697. godine u Australiji. Bilo je očigledno da se njihovo navodno nepostojanje nije moglo dokazati na osnovu dotadašnjeg iskustva. Slična predviđanja važila su i za terorističke napade 11. septembra 2001, za čuvenu Mažino liniju, tobožnji nepremostivi bedem francuske odbrane u 2. svetskom ratu koji su nemačke trupe jednostavno zaobišle, ekspanziju Interneta, pojavu pretraživača Google, krah svetskih berzi u jesen 2008. godine...

Iako je u prirodi ljudi da iskustvu minulih događaja pridaju značaj, tražeći „šablon“ i očekujući da će se po njemu odvijati i budućnost, ljudsku istoriju najčešće oblikuje snažan uticaj događaja o kojima nam prošlost nije mogla pružiti putokaz. Briljantni Nasim Taleb je u Crnom labudu posebno ukazao na nestabilnost i nepredvidljivost ekonomskih sistema, a njegove knjige stekle su kultni status među bankarima i brokerima Volstrita. Odlomak

Kreativna Evropa >>