Jedna ideja je, više nego bilo koja druga, preobrazila naše razumevanje tkanja stvarnosti: kvantna fizika.
U junu 1925. dvadesettrogodišnji Verner Hajzenberg, mučen polenskom alergijom, povukao se na kamenito ostrvo u Severnom moru, šibano vetrovima, golet po imenu Helgoland. Upravo je tamo došao do ključnog uvida iz koga će nastati kvantna mehanika. Vek kasnije, ta teorija nam je donela savremenu tehnologiju i nuklearnu energiju, ali i dalje ostaje uznemirujuća, zagonetna i predmet žustrih rasprava.
Helgoland je priča o kvantnoj fizici i njenim briljantnim mladim utemeljivačima, koji će postati neki od napoznatijih dobitnika Nobelove nagrade. To je slavljenje mladalačke pobune i intelektualne revolucije. To je putovanje koje menja pogled na svet.
Ovde Karlo Roveli, jedan od najuticajnijih mislilaca našeg doba, rasvetljava suprotstavljena tumačenja i iznosi sopstvenu originalnu teoriju: „relacionu“ interpretaciju kvantne mehanike, prema kojoj svet u svojoj osnovi nije sačinjen od trajnih supstanci, već od odnosa i događaja. U njoj i mi, kao i sve drugo oko nas, postojimo kroz međusobne interakcije, u beskrajnoj igri ogledala.
Uzbudljivo putovanje, puno čuda i oduševljenja, Helgoland iz korena menja naše razumevanje svemira i sopstvenog mesta u njemu.
|
